Poslovne vijesti - Srbija

Novi koncept agrarne politike Srbije do 2034. godine

Koordinatorka izrade nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, prof. dr Tatjana Brankov, istakla je na sednici da je opšti cilj ovog dokumenta obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i postizanje održivog razvoja ruralnih područja.

„Ovaj nacrt donosi promenu konceptualnog okvira poljoprivredne politike. Ova promena koncepta nije kozmetička, već suštinska. Do sada je poljoprivredna politika u velikoj meri bila usmerena na kratkoročne mere i reagovanja na krize“, rekla je Brankov.

Istakla je da novi nacrt strategije polazi od pristupa u kojem se agrarni sistem transformiše tako da istovremeno obezbeđuje dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane, ekonomsku održivost proizvođačima, zaštitu prirodnih resursa i pozitivne ishode po zdravlje stanovništva, uz jačanje otpornosti sistema na klimatske i druge spoljne šokove.

„Ova promena koncepta omogućava pomeranje fokusa sa pojedinačnih mera na jasno definisane ishode, jaču povezanost sa evropskim i međunarodnim okvirom, kao i unapređenje veze između znanja, naučno-istraživačkog rada i poljoprivredne prakse“, rekla je Brankov.

Ona je navela da novi nacrt strategije predviđa i modernizaciju pijaca, koje treba da postanu savremeni centri za prodaju i plasman proizvoda domaćeg porekla, kao i uspostavljanje mehanizama za veću transparentnost u formiranju cena, uključujući imenovanje zaštitnika građana za hranu. Takođe, strategija predviđa posebnu podršku nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima i primenu „de-minimis“ podrške poljoprivrednicima, kao fleksibilnog instrumenta za reagovanje u slučajevima sezonskih tržišnih poremećaja.

„Značajna novina je i iniciranje izrade nacionalnog programa generacijske obnove u poljoprivredi, kao ključnog instrumenta podrške mladima u ruralnim područjima“, navela je ona.

Kazala je da se tokom izrade ove strategije tim vodio idejom da analiza postojećeg stanja u poljoprivredi treba da bude potpuno transparentna i da otvoreno pokaže slabosti i potencijale agrarnog sistema.

„U poslednjoj deceniji beleži se pad samodovoljnosti u svim kategorijama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, osim u uljaricama. Posledično se smanjuje i pokrivenost uvoza izvozom, indeks konkurentnosti kod najvažnijih grupa proizvoda je rapidno opao i jasno se uočava asimetrija između proizvođačkih i maloprodajnih nivoa cena kod gotovo svih proizvoda“, upozorila je Brankov.

Istakla je i da je analiza indeksa produktivnosti pokazala da je Srbija u analiziranom periodu zabeležila prosečan godišnji pad ukupne faktorske produktivnosti od 1,1 odsto, što predstavlja drastično odstupanje od prosečnog rasta od 0,1 odsto na nivou Evrope.

„Ono što je dobro jeste da je naša poljoprivreda konzistentno tehnički efikasna, što znači da efikasno koristimo raspoložive resurse“, rekla je Brankov.

Odbornicima su predstavljeni i podaci Uprave za veterinu koji pokazuju smanjenje uvoza mesa i mleka u odnosu na 2024. godinu.

Nasuprot dugoročnim trendovima iz prethodne decenije, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Predrag Rojević rekao je da je uvoz mleka u 2025. godini iznosio 52.800 tona, dok je u 2024. uvezeno 66.700 tona.

Kako je naveo, izvoz mleka, koji je u 2024. iznosio 64.762 tone, u 2025. godini dostigao je 61.700 tona.

To znači, kako je rekao, da je bilans ove godine oko 9.000 tona u korist izvoza, za razliku od 2024. godine, kada je uvezeno oko 2.000 tona mleka više nego što je izvezeno.

Prema podacima koje je Rojević naveo, zbirno je u 2025. godini uvezeno 54.900 tona mesa svih kategorija (mimo prerađevina), dok je u 2024. godini uvezeno 66.000 tona mesa.